Удружење виноградара и воћара ,,Стари подруми“ из Црвенке организовало је традиционалну, свечану Скупштину удружења. Скупштину је отворио председник Удружења ,,Стари подруми“, Војислав Јокић, а потом се окупљенима обратио и председник Удружења, Мирко Марић, који је гостима пожелео добродошлицу и пријатно дружење. Осим чланова воћарских и виноградарских удружења из Војводине, свечаној Скупштини присуствовали су и заменик председника Општине Кула, Карољ Валка, и директор Туристичке организације Општине Кула, Владимир Станковић.

Осим дружења и размене искустава, гости су могли да чују неколико предавања, па је тако представник фирме BSF говорио о новим трендовима у заштити воћа и винограда, представник фирме Timac Agro о савременим начинима ђубрења воћа и винограда, а присутни су имали прилике да чују нешто више и о заштити лешника и вишања.

По речима председника Скупштине, Војислава Јокића, ова окупљања су изузетно важна, јер подстичу сарадњу и размену искустава:

,,Оваква окупљања организујемо једном годишње. Имали смо драге госте из осам удружења и теме су данас биле заштита воћа и винограда, као и заштита вишања и засада лешника. Ова окупљања изузетно су важна, да се дружимо, сарађујемо и размењујемо искуства“.

Члан Удружења, Раде Пупавац, истакао је да младима који желе да се опробају у овом послу саветује да оду и виде како то изгледа у земљама са богатијом традицијом од наше, као и да би, како би прича била успешна, требало да имају подршку удружења, подстицаје и велики ентузијазам:

,,Ова окупљања су значајна, као прво да се пребројимо. Нажалост, генерално смо старија удружења, а године неумитно раде своје, тако да се обрадујете када видите да су људи ту, живи и здрави. Претходна година била је тешка за виноградаре и желели бисмо брзо да је заборавимо, па на овим окупљањима размењујемо искуства, тако да ово сигурно значи. Младима који желе да се баве овим послом бих препоручио да можда оду и виде како то изгледа напољу, у земаљама попут Италије, Француске, које имају богатију традицију од нас. Из тог аспекта све изгледа много атрактивније. Да би прича била успешна један човек не може сам. Мора да има подршку удружења, подстицаје, а заправо је најбитније да постоји заинтересована група људи која ради на циљу. То није прича само винограда, вина и подрума, то је прича хотела, смештаја и туризма и онда то има смисла. На томе треба радити, што појединац не може“.

Бранко Шоштарић из Кљајићева,  из Удружења виноградара и воћара ,,Висови“, каже да подржава овакав вид дружења и истиче да, због климатских промена, треба размишљати о другим сортама воћа и лозе које морају да се адаптирају на нове услове:

,,Мирко Марић и ја смо дугогодишњи пријатељи и овде сам од снивања, као и он на нашим манифестацијама. Дружења су добра да се размене искуства међу људима, уз дружење и причу, тако да подржавам овакав вид дружења и драго ми је што су ,,Стари подруми“ окупили оволики број људи и оволико удружења из наше регије – од Баната до нас. Претходне године било је доста тешко одржати  лозу. Имали смо доста подбачаја у производњи, преко 50%. Ове године имамо другу врсту проблема – касно пролеће, нема јесени и зиме, нема прелаза, улазимо из  неке мирне климе у топлу, већ је све процветало. За људе који имају велике засаде ово није хоби, већ прелази у озбиљан посао. Факултети треба да размишљају о другим сортама воћа и лозе, који морају да се адаптирају на нове услове“.

Дугогодишњи виноградар и припадник Банатског винског реда ,,Свети Теодор“ из Орловата, Раде Остојин, истиче да је ово један од најлепших хобија и да би млади баш на окупљањима овог типа требало да се заинтересују за исти:

,,Виноградарска друштва су тако и почела, да би се размењивала сарадња. У Црвенки Мирко организује саветовање о заштити и прихрани винове лозе, на другим местима су професори који се баве узгојем винове лозе или који имају добре савете за производњу вина. У Војводини већ четврт века постоје виноградарска друштва, сви се знамо, посећујемо једни другима и имамо великог искуства и знања. Уколико не дођу неке млађе генерације да нас одмене, не знам где ће отићи ово знање. Ово је један од најлепших хобија. Нико од нас није професионалац, сви имамо своја занимања, данас смо и пензионери већином. Ми сада режемо виноград, од Светог Трифуна, на отвореном смо, требало би да се млади заинтересују на оваквим окупљањима. И наше супруге су ишле у винограде, па мислим да  би као хоби било интересантно и момцима и девојкама“.